Emilija Dimitrovski | Nisi bio spreman

Od nekih ljudi udaljeni smo kilometrima
i pre nego što smo
uopšte i napravili korak unazad.
Udaljeni smo u duši,
srcu
i svakoj blizini medju nama.
Pitam se,
koliko kilometara si bio udaljen dok si me držao za ruku?
Kojoj daljini si hteo da budeš blizina?

Emilija Dimitrovski | Izvini što te nisam umeo...

Smešno je
a i pomalo teško
zamisliti da će me ikada iko zameniti
Znaš, devojčice
na svakom milimetru
tvoje baršunaste kože
ostao je moj trag
kao neizbirisiv
pečat
da si nekada moja bila.

Emilija Dimitrovski | Budi tu

Svi mi imamo pravu ljubav

u pogrešno vreme.

Koja je otišla 

baš kada je najviše trebala. 

Onu koja je bila tu da nas uznemiri,

ali ne i smiri. 

Emilija Dimitrovski | Moja mirna luka

Ušetao si u moj život

sitnim

sigurnim koracima,

baš ti za koga sam mislila da nećeš.

Ti, milo moje,

moja mirna luko,

moje pristanište,

sve moje neprospavane noći,

znao si mapu mojih mladeža

od usana do stopala.

Znao si koliko mrzim

svoje obraze,

a ipak si me večito ubeđivao

da su potaman.

Emilija Dimitrovski | Stranci

Posle svih prodavačica ljubavi

tebi bih se vraćao

onako istrošen,

mamuran,

opojen mirisima skupih parfema

jeftinih žena.

Ali ne i ovog puta.

Poslednji put

čekala si me

dok mi je postelju grejala

druga žena.