Dragan Uzelac | Dramaturgija Semjuela Beketa

 

Avangardno pozorište – čekanje Godoa u teatru apsurda...

    U Parizu je tokom pedesetih godina 20. veka nastao tip drame u kojoj likovi bez ikakve motivacije i nepostojanje zapleta izražavaju konačnu uzaludnost života i apsurdnost sveta. Nekoliko radikalnih pozorišnih stvaraoca, među kojima su najznačajniji Samuel Beckett, Eugene Ionesco, Arthur Adamov i Jean Genet, čine brutalan raskid sa dotadašnjim pozorištem, menjajući njegovu samu suštinu pristupa likovima i samoj radnji. Sve postaje ogoljeno do nivoa apsurda jer ... 

Ivan Meroveus | resume

 

možda ništa je – kolosalno odlagalište gdje nitko ne će dolaziti nikada golema crna provalija svemira u kojoj netaknute sekunde vrište gušeći se u tišini koja vlada neprekinuta zamisli jednom ničega ne će biti ostat će samo kufijski znakovi na neuništivom kaležu i imaginacija u kojoj su životi od struna isprepleteni pramenovi što čvorove vremenu stežu zamišljam jutarnje sunce krvavo se rađa i krvavi obraz jezi toplinom ne radi ništa – tako ubija ipak, ono je moje, to oslobađa i čini onu tamu odgođenom – sve dok smo ono i ja zamišljaš ta spona pukne kao što pući se mora kao što otići moraš i najednom sve umukne jer tako se mora a kako i kada – nikad ne znaš