Branka Blažinčić | Susret

Sretoh te nakon godina mnogih,
slučajno,iznenada,
svjesna godina svojih.

U sudaru očiju naših
samo uspijevam reći"izvoli,prođi!"

Sjeli smo pored rijeke gledajuć igru sunca i vode
s rukom u ruci,
da li nam se to stare strasti nude?

Samo jedno ,mili,želim od tebe
sačuvaj bore lica svoga
samo za mene!

Jelena Stanojčić | Ljubav

Ljubav, dok živi, očiju nema
I razum joj je na posnom tanjuru
U visinama diše, lebdi bez dilema
Padajući na tlo izazove buru.

Ljubav u rađanju treba li od riječi išta?
Kad ljubav umire riječi postaju čudovišta.

Aleksandar Horvat | Proletje je spas

 

Zima je prešla i zgovora za nju

več nema. Proletje stiha pospanu

zemlu zagreva, diši po oranju,

igra se sonce na podravskem dlanu.

Vezda po pravdi i pravici iščem

samo za sebe falačec proletja.

Plašča zelenog nek ne bude nišče

kvaren, nit’ duhe proletnoga cvetja.

Zima je prešla i ja bi najrajše

zapoved izdal, da povrat se zimi

zabrani. Proletje je bolše, mlajše

se čutiju ljudi. I ja med njimi.

Vreme je pisanog cvetja, za branje

v pušlek, čekaju šume i steze na nas,

da se zgubimo v zeleno to tkanje.

Zima je rešt, proletje od njega spas.

Oleg Antonić | Odmatanje kumstva

 

Uskrs

začuđujuće

nježno već prolazi

s manjim olovom u želucu

dok se s blagdanskoga porculana

prirodnome kruženju posve tiho prepušta

rolovana kokoš u rolovanoj patki u rolovanoj puri

s ružmarinom.

Malo kasnije

pućkamo dvorište

uzdišući nedoumicu:

- Kume, već te dugo hoću pitati, misliš li ti da je sve ovo istina?

- Što… da je istina?

- Pa to, kume… sve ovo oko nas…

- Misliš… da nije možda… Matrix?

- Da… baš to… samo jedan brižno rolovani Matrix… za prste polizati…

- Nemoj me s time, kume… nisam sada za te spike (koljena mu blago klecnu)…

- Dobro, kume, no pričaš li bar nekad s nekim o tome?

- Pa da… nekad…

- A s kim, kume?

- Pa… uglavnom… sam sa sobom.

K svemu izrečenom još i čestice leda

nešto neznatnije od zrna prosa

obasipaju cvjetove kajsije

koja je bilo od straha

bilo od graševine sva ružičasta.