Protivurečeći zdravom razumu, mnogi istinski čudaci i nekonformisti sveta su kroz istoriju humora – ’’možda najčudnijeg i najgenijalnijeg dostignuća čovečanstva”, kako ga je na čudesno lep i pronicljiv način definisao slavni nemački književnik Hermann Hesse, svojom briljantnom kreativnošću i nadahnućem vremenom stvorili ono što će svet na kraju nazvati – nadrealistični humor, humor doveden do krajnosti, brutalno apsurdan, naizgled idiotski, groteskan, ironičan i satiričan, humor kome se često smejemo a da ni sami nismo sigurni čemu se zapravo smejemo... Otac nadrealizma, francuski pesnik i kritičar, Andre Breton, koristio je izraz ’’crni humor“, objavivši davne 1937. svoju čuvenu ’’Antologiju crnog humora“. Jedan od najznačajnijih delova te priče, priče o neobičnom svetu apsurdnog, crnog ili nadrealističnog humora (ma kako ga imenovali) bila su svakako legendarna braća Marks ( i njihov otkačeni, ’’marxistički“ nadrealistični pogled na svet). Na pola puta između pozorišta i vašarske zabave vodvilj je doprineo regrutovanju mnoštva komičara koji su počeli da dobijaju posao u fllmskim slapstik – komedijama. Među njima našla su se i braća Marx.
