Emilija Dimitrovski | Budi tu

Svi mi imamo pravu ljubav

u pogrešno vreme.

Koja je otišla 

baš kada je najviše trebala. 

Onu koja je bila tu da nas uznemiri,

ali ne i smiri. 

Koja se završila i pre nego što je počela.

Koja više nije tu,

ali je ne zaboravljamo. 

I nikada nismo zaboravili 

kako nam oblače kapute,

ni kako ih drhtavim rukama zakopčavaju,

niti kako nas grle dok nam nameštaju šal, 

nameštaju kosu boje đumbira

i ljube ispod šešira. 

I možda nikada 

ni nećemo zaboraviti. 

Na kraju krajeva,

trebao nam je samo neko

s kim bismo jurili zalazak sunca po gradu,

išli na maškaradu,

i ručali u hladu. 

Jer bitan je samo onaj

ko je 

podržao,

izdržao 

i zadržao.

Onaj ko je umesto soli

stavljao melem na ranu,

voleo

i bio tu.