Mirko Popović | Opet učim

 
Uzmi me za riječi
po otisnutom putu
tamo večernja rumen
prebire po harfi
tamo sam izgubio ključeve
s presušenim glasom

Drži me za plave
vodene zavjese
val odvezuje užad
da obalu napustimo

Ne prikradaj se
ostalo nam je
samo utihlo nebo
i ognjište djetinjstva
nad kojim pauk
mrežu ispisuje
okamenjenim
nitima tišine