Gorana | Odsutnost

Stvarnost koju živim
prepuna je tvoje odsutnosti.
U mojim koracima, pokretima, govoru
tebe više nema.
Ta spoznaja me čini slobodnom i
punom tuge.

Što s tom slobodom
kad je svijet zanijemio,
kad više nema nikoga
tko će me iznenaditi,
tko će me razljutiti,
tko će me raznježiti?

Što s beskrajnom osamom
u svijetu punom ljudi,
u vertikali vremena
koja nas beskonačno razdvaja?

Ipak…
tvoja odsutnost snažnija  je od samoće.
Ona je prisutnost i sada
kada te konačno nema.