Nena Miljanović | Bezimenome

Nemoj mi doći sad kad sam slaba

Ti koji me možda možeš voleti

Bićeš samo moja slabost

I to što ću ti pasti pred noge

To nije ljubav:

To me tuga za njim baca na kolena

I nudiću ti sve osim ljubavi

Ne zaslužuješ to

Ti koji si možda bolji od njega

I koji me možda možeš voleti kako nije mogao on

Ne ljubi me sada

Čak i ako se nudim ne uzimaj…

…Tuđu ženu bi ljubio

I ja bih tebe iz očaja

I mrezela bih te više nego sebe

Ti

Kog ću možda jednom moći voleti

Ne traži me dok me ne ostavi očaj

I dođi mi kad me prođe on

Molim te

Ne govori mi o ljubavi do tad

I ne veruj čak ni mojim pesmama

(u kojima se kunem da te volim)

Lagaću i tebe i sebe

Jer nasloviću tebi a pisati o njemu

I volećeš me ni svoju ni tvoju

Ti bezimeni

Sad ni ime njegovo ne možeš zameniti

(u sebi bih te zvala njegovim)

Sačekaj me u budućnosti

I sretni posle moje prošlosti

Kad mi ti mogneš biti TI

Kad ga ne bude u duši kao sada

Da stoji između ljubavi i tebe

Kao istina o meni

I pesnička laž o tebi