Lorena Vojtić | Mortifikacija

Preljubljeni,

dopusti mi 

da se strovalim 

u bezdan 

samovanja, 

tihovanja...

U tu elegiju 

sjetne boli...

I ne pitaj me 

kako znam, 

ali u jednom 

se danu može 

ostarjeti čak

četiri godine. 

Kad ne pišem, 

kao i da 

ne dišem,

a za to 

se vrijeme

previše gomila

ova blatnjava gorčina.

Stoga

upravo izlijevam 

nevidljivu agoniju 

po papiru, 

kao nekoć 

vosak po 

išibanim leđima. 

Pred očima 

mi se miješaju 

slike tvoje 

najgore scene...

Ranjeni prsti 

nezaustavljivo drhte

pri pomisli 

surovih incidenata,

tvoje krvi po tlu, 

i preoštrog noža 

tužnih misli. 

Iako smo bili

premladi za neke

vizije budućnosti,

život nas, 

itekako tlači.

Ova mučna,

sudbonosna ljubav, 

gora je i okrutnija 

od ruskog ruleta.

No, 

međusobna 

povezanost nikad

ne smije minuti, 

ona jednostavno 

ne može prestati.

Ako ikad i bude,

molim te...

Preljubljeni,

dopusti mi da se 

strovalim u 

bezdan

samovanja, 

tihovanja...

U tu elegiju 

sjetne boli...

- sedma zbirka -