Ako bi me pitali za tebe
Ne bih imala šta da kažem
Nemam šta ni u pesmu
(Ni u jednu ne staje ceo život)
Odavno već sam ćutanje
Ne priliče starosti stihovanja i mladovanja
O čemu bih sad kad se klonim bivših reči o tebi
I dobro je to
Što tako malo je dovoljno Velikoj Ljubavi
I kad prođe život i žarke pesme
Ostaje kao uteha pred smrću
Da smo postojali ispod istog neba
I da se ne optužujemo
I ako me iko upita za tebe
Reći ću nešto obično običnim rečima
Smireno i smerno
Sakriću
I dramu u glasu i grč u mimici
Neću
Kao pesnik Baljagas crtati krst pepela i tišine u prašini
Samo ću čvrsto zatvoriti oči
Da nas u njima mlade i lude ne nazru
(sramota je to u mirnoj i mudroj starosti)
I da mi tebe u duši goloj golog ne vide
Kao veliku belu pticu
Što čeka moju smrt
Da izleti iz mene
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.