Milan Drašković | Boja noći

Počuj igru sabljama,

duhove protokola,

poput slomljenog stakla –

kajanje u senkama.

Boraveći predugo

spram plamenom oltaru,

torzo okrenut vetru –

svoj mir čekajuć’ dugo.

Golubica od gline,

sred mraka netaknuta,

čeka zrak mesečine.

Nema priča o drami

usamljenih statua,

skamenjenih u tami.