Milan Drašković | Sonet za Vordsvorta

Svetlost rođenog dana spram zlatnih zelenkada,
beskrajno ponavljanje kroz uporna pitanja,
maštanju se predati uz mnoga prisećanja,
sa najdaljeg ostrva strasni zvuk vodopada.

Samotna žetelica pri nemoj naklonosti,
na Vestminsterskom mostu podsmesi sebičnjaka,
na arabljanskom pesku skrovište pustinjaka,
nestrpljiv poput vetra za čudan nalet strasti.

Sa pesmama o Lusi zvezde iznad krovova,
pet leta i pet zima Lusi poput laneta,
teret tajanstvenosti fragment detinjih snova.

Spram blaženog stvorenja divota ovog sveta,
ushita vrtoglavih pesma kad ispunjava,
za tren sjaja u travi Mesec dok obasjava.

Milan Drašković | Sonet za 'samo jednom'

Samo ću jednom, samo jednom da se zaljubim,
dok nam prolaze dani i poneki vozovi,
dok se jednoga leta odmotavaju snovi,
samo ću jednom, samo jednom da se zaljubim.

I samo ću jednom srce svoje da zarobim,
kao ,,Ljubavna priča“ i ,,Jesen u Njujorku“,
zaneseni hodamo po Tašmajdanskom parku,
samo ću jednom srce svoje tad da zarobim.

Pitam se da li je moralo da te izgubim,
onako kako završi većina ljubavi,
a ova neće, neće moći da se zaboravi.

U vreme kad gubim nadu da ima pomoći,
kada obuzme tuga u tako dugoj noći,
molim se zvezdi, mojoj zvezdi – da te prebolim.

Milan Drašković | Sonet za dolinu

Paziš dok putuješ, pitajuć’ se iznova
kakve sve tajne kriju nepoznati predeli,
brojiš ožiljke koji su mladoj duši naneli,
lutajući dok tražiš Dolinu tvojih snova.

Dolinu skritih šuma i vijugavih voda,
s povetarcem blagim kraj skrivena izvora,
raskrsnicu vetra i prijatnih razgovora,
mesto za koje možeš reći: ,,Tu je Sloboda!“

Možda usledi otkrovenje nad obzorom,
onda kad budeš suočen s lekovitom suzom,
možda je ona prava – dolina zvana Ljubav...

Ne misli na sivu izmaglicu i zaborav.
Veruj, sve je moguće u maštovitom svetu –
jednog dana Dolina osvanu u sonetu!

Milan Drašković | Sonet za Midori

Romantično vreme iz setnih studentskih dana,
kada je ne prepoznaje pri novoj frizuri,
momku se ona čini prolećem obasjana,
devojčin znak je zeleno – zove se Midori.

Nedelja i poseta Knjižari Kobajaši,
sjajno spravljeno jelo znanog Kansai stila,
ne gledaju u nebo dok šetaju na kiši,
poljubac sred terase ispraćen pesmom ,,Bitlsa“.

Tramvajem kroz predgrađe, gle! požar u susedstvu,
s dolaskom jeseni iskrsnu nova pitanja,
trag nerazumevanja ne smeta prijateljstvu.

Neki drugi problemi – dva meseca ćutanja.
Ništa nije isto u izokrenutom svetu,
Vatanabe doziva Midori u sonetu!

Milan Drašković | Sonet za Petera

Ko je on, Peter Handke – pisac brojnih romana,
drama, zbirki pesama? Selidbe, putovanja,
radost kroz pisanje uz nostalgična sećanja –
moravska noć i Aranhuez iz lepih dana.

Kroz maglu uspomena – internat, stršljenovi,
kovitlac u kosi kad započne s lutanjima:
most Mirabo, Sena, Pariz... grad nad gradovima.
Misli o domovini, o rastancima snovi.

Uz san pod Suncem, prati ga i pesma detinjstva.
Potom, opsesivni opisi straha: golmana
od penala, od ništavila dugi rastanak.

Ljubav mu je čudna. Ne žuri u prijateljstva.
Razmišlja o sreći i kući spori povratak.
,,Nemam tajni“, izjavljuje za kraj. ,,Ja sam tajna.“

Milan Drašković | Sonet za sjaj u travi

Nestaće jedno leto, nestaće neki snovi,
ukršteni putevi kad strasti oslobode,
odjeknu iz prošlosti Vordsvortovi stihovi,
krik zarobljen u nama i želja da se ode.

Razmišljanje o sreći, ponos i predrasude,
tajne kad se prepletu istina sve pokvari,
ishitrene odluke posledica prinude,
onakve kakve jesu da se prihvate stvari.

Sudbonosni susreti, ljubav i očajanje,
anksiozna devojka kojoj treba pomoći,
celov kraj vodopada u ozvezdanoj noći.

Nestaju neki snovi, ostaje nam sećanje.
Dok traje putovanje ka poslednjoj obali,
gledamo ,,Sjaj u travi“, Vorena i Natali.

Milan Drašković | Sonet za Merilin

Prelepa filmska zvezda umorna od života.
Imaj milosti, vreme, za to nesrećno biće.
Dom od finog drveta, dodir plavog somota,
pred radoznalim okom tajnu svoju sakriće.

Džungla na asfaltu i celuloidni snovi.
Pametna a ranjiva, okružena lažima,
godine vernosti i Nijagare slapovi –
množe se iskušenja pod ljutim vetrovima.

Obožavana od svih a opet tako sama.
I dok muškarci, zna se, vole takve plavuše,
njeni plišani snovi neumitno se ruše.

Opasno je voleti čoveka kad ima moć.
Help me, please! Očajnički poziv za pomoć,
u violentnoj noći dok nadolazi tama.

Milan Drašković | Poljubac u snu

Kroz pobožne ritmove

bežati od sveg zemnog,

sred porekla zemaljskog

živeć’ za večne snove.

Vodama okeanskim

ka talasavoj sreći,

pozdrav nebeskoj moći

pred milinama novim.

Uz prazno hvalisanje

usred duboke žudnje,

žar ljubavne miline.

Dolazak verne tmine,

za rumen koja zgasnu

kroz taj poljubac u snu.

Milan Drašković | Tri zvezde u noći

Pred svetim posvetama

kad razdvoje zidovi,

ka tamnim uvojcima

lebde sablasni snovi.

Spram prijateljske zvezde

pri večitom proleću,

u sjaju treće zvezde

ukras za praznik noću.

Dašak s ljubavnim znakom,

pesmom razveja patnje

kroz treperenje krošnje.

Žarnim oboji zrakom,

glasom pesme ranjivo

to srce sažaljivo.

Milan Drašković | Mračna kći

Kroz lavirint štandova,

uz trenutke bliskosti,

iskustva poput snova,

uz površne sličnosti.

Kroz nadmenu srdačnost

niz vodu bosonoga,

prostačka sladunjavost

poput signala tajnog.

Zastavica crvena,

tri godine bez kćerke,

pred neznankama tajna.

Maštarije daleke,

izmišljenih prizora

spram uzburkanog mora.

Milan Drašković | Izlaz sunca u Veneciji

 

Grad sav u obrisima,

spram lagune dalek sjaj,

na krovovima odsjaj,

zvon među tornjevima.

Svetlucanja drhtava

pred konopcima vlažnim,

pred prozorima lomnim

svud vatra pohotljiva.

Pri paperju oblaka,

pahulje boja setnih

sred zlatnih ogledala.

Jek zvona probuđenih,

duž mreže od kanala

promiče crna barka.

Milan Drašković | Arabeske

U mraku zelenila

uz krune filigranske,

spram čeljusti topovske

za žita zanemela.

Pred slepim miševima

do vodenih pacova,

pred zvezdanim znacima

u carstvu senki snova.

Prizivajući zvezde,

uz grimiz poljubaca

horda samoubica.

Sred kiše tajanstvene,

dim iznad tamne vode

za dveri zatvorene.

Milan Drašković | na kraju puta - Nađa

 

Ručak sa ambasadorom Onirije

Uz njegovo pitanje o tebi

Na ulici me srete Kapetan Praznina

Naravno da je pitao za tebe

Vešto skrenuh na druge teme

Nešto se čuva samo za sebe

Oaza me čeka na kraju puta

Konačno sami – nas dvoje

Ugasi svetlo Nađa

 

Milan Drašković | U slavu S. - Nađa

U taj poslednji dan

Sunčanog Afroditinog meseca

Te krvavocrvene čulne usne

Što ih pući nestvarna Vera Pim

Dok se usamljena i zamišljena šeta

Tamnom ivicom Marsovog polja

Kao da prizivaju susret

Te nemirne usne što čeznu

Da ih – bar jednom – poljubi Nađa

Milan Drašković | Bez presedana - Nađa

Zabrinuti pogled Demijurga

Na Lavirint ukrštenih sudbina

Govori više od proglasa

Etike zemlje Onirije

Jer svašta je moguće

Kad uzdrhte dimenzije

A ovo se sprečiti mora

Taj susret bez presedana

Nađe i Maldorora

Milan Drašković | Ništa nije kao pre - Nađa

Dan kada se Zemlja zaustavila

A vreme pomahnitalo

Dan kad u Oniriju

Stiže Kapetan Praznina

Više ništa nije kao pre

Predanja najavljuju Mesiju

Veče je prepuno nagoveštaja

Dok u Kazinu ukrštenih sudbina

Žetone nehajno menja Nađa

Milan Drašković | Nađa - Deus Ex Machina

Pokatkad naiđe beznađe

Sve se smuti i pomuti

Sutra se nasmeši ponoru

U nemom kriku grimiza

Sjuri se kaskada jada

Tada kao deus ex machina dođe

Ta divna nadrealna žena

I pre no što svoje izgovori ime

Slutim da zove se Nađa

Milan Drašković | Stara istina

 

Hladna hipoteza se otrgla

Sa Puta ukrštenih sudbina

Hoteći da traje u tišini

Obale bez stalnih talasa

Gde groteske su česte kulise

A govor gnostika uočljiv

Pokazatelj stare istine

Da obično sve je krug

Uglavnom pravilan

Milan Drašković | U multiverzumu

Kubni koren neizvesnosti

Za Lovca na snove

Kao Tamni karneval

Na Vašaru senki

Tražim te

Poput Putnika kroz slike

Svetovima smo razdvojeni

Izgubljeni negde

U Multiverzumu ukrštenih sudbina

Milan Drašković | Selidba

Sad napusti tople vrtove Alhambre

Jer nisi vetar zarobljen u gromu

Možda je sever ona destinacija srca

Da prvim snegom umiješ vrelo lice

Da zaploviš u gondoli od leda

Do zemlje gde Sunca nema

Za nevernike i one bludne

A noć na prestolu od horizonta

Razotkriva sve tvoje nedoumice