Jadranka Göttlicher | Izabelina haljina

Zagrlio si me i rekao
Vratio sam se!
Osjećala sam kako drhtiš pred suze
Ali nisam ti povjerovala

Ipak skinula sam svoju oker haljinu
U kojoj sam te čekala
Otvorila ormar i stavila je pored
Niza bijelih u koje više ne stanem
Ali tu su
Obukla sam mudru modru morsku

Jesen nismo ni čuli kad je prošuštala
Oker je haljinu trebalo baciti da ne posmeđi
Ozimilo je u našim rukama i očima
    Kad krenu po moju crnu haljinu
    Čudit će se crvenoj