Ensar Bukarić | Iskradanje

Iskrao sam se iz svog sna

na vrhovima prstiju,

šaptom sam zatvorio vrata

za sobom.

U trenutku dok sam krvario

odlučio sam da nestanem

iskoristivši bestidni nemar

polugolih aktera.

Podmetnuo sam surogat duše,

distorzično svoje ja

u vidu sopstvenog klona,

do čina razotkrivanja.

Iščekujem dovoljno vremena

da umaknem daleko.

Neka se onima sudi

u snu što ostanu.

Meni epitaf ne treba!