U rijeci života uhvaćenog injem živiš
Još u dnu zjenice suzom prekrivam te
U ušima odzvanja pjesma
..."Samo me čvrsto stisni za ruku"...
Srce se stegne na svaki zvuk
Toliko slika kud' se okrenem
Al' tebe nigdje...
Još sve nas veže
I razdvaja...
Zrak je opor ni on mi ne godi
Nove elementarne nepogode
Krenule su u svoje pohode!
Potres najjači do sada razorio je branu
U dubini morskoj desio se Tsunami
Podignuo valove potop duše izazvao
Nasukao me na hrid...
Od tamo samo nijemo gledam
Ionako ti ne čuješ
Tko će da me spasi?
Pitam se sada
Da pruži mi ruku
I kaže: "U dobru i zlu "
Razorilo se sve što privid stvorio je!
Tratina bez vlati da novi život nikne...
Tko će biti moje Sunce ispod
Oblaka sivih?
Ima li ikog' da me s hridi u život vrati?
I još jednom u visine života vine?
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.