Moj si najduži poetski trenutak
U koji su stala sva moja čekanja
I sedam mojih psećih života
Toliko puta sam umirala zbog tvojih odlazaka
I oživljavala
Zbog tvojih cikličnih povrataka
A onda sam odlučila da zaustavim vreme
I prestala da brojim svoje pesničke smrti
Od kojih živimo i moja poezija i ja
U ciklusima
O pasjoj privrženosti
Prestala sam da brojim išta
Izlaske i zalaske sunca
Godišnja doba i lunarne kalendare
Pozaboravljala sam imena dana u nedelji
Ne postoje više te prazne subote ili srede
Samo Praznik Velikog Dana (kad mi u pesmu dođeš )
Dan kome sam dala tvoje ime
I uvek datum početni
Godine dve hiljade beskrajne
Sa kazaljkama
Postavljenim na nultu mene
U bezvremenu Poezije
U kojoj sam ti ljubav
I živa
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.