slikam bol i tugu,
nekako je sve mekše,
nekako je sve lakše,
nalikuje na poljubac,
crvenih je boja.
Uvijek ružem za usne
slikam bol i tugu,
nekako se doima toplo,
nekako se doima domaće,
kao nešto bezopasno,
što se nosi svaki dan.
Kolumne
|
Jelena Hrvoj |
Martina Sviben |
Mirjana Mrkela |
Aleksandar Horvat |
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.