Marija Aleksic | Kontejner pun misli

Ponekad bih ti odrala kožu s leđa 

Ne zato što želim da te ispečem i pojedem kao kanibal 

Nego me pali tvoja krv koja curi ispod mojih noktiju

Zajahala bih bicikl i doletela do tebe i tvog ulaza i rekla

 "Izlazi" 

Ne glumi budalu i zatvori ta teska vrata za sobom 

Sedi pored kontejnera sa mnom i bacaj rđave misli koje te dave

Ja sam ih pobacala, znaš...

Verovatno su sakupili stari Cigani

Dobro,dobro znam da ćes me kritikovati jer koristim pogrdne nazive ali znaš koliko to mene dotiče 

Nimalo...

Dobro, zbog tebe ću reći onako kako valja 

Ali samo zbog tebe da znas

Naše prljave misli su sakupili stari Romi i povadili iz đubrista 

Odneli su ih na buvlju pijacu i prodali za bagatelu

A sve što smo imali uložili smo u naše prljave misli

Hoćeš da kažeš da ti nije žao što ih nismo sakupili i spakovali u neki paketomat na ulici i stavili šifru

Šifra bi bila početno slovo tvog lepog imena

Jao kako volim tvoje ime 

Dobro, prestajem da davim dosadna sam samoj sebi a kamoli tebi

Ali ti si rođeni Beograđanin

Kulturan lik

Nećeš reći da sam dosadna a trebalo bi

Znaš šta , prestaću da te volim i neću te vise u svom životu jer neću vise da te volim

Neću, bre 

Neću 

Nesto mi ne da mira čak ni stari kontejner koji mi smrdi uz glavu i davi našim prljavim mislima 

Ali nemam kud 

Dođe mi da te oteram u tri lepe 

A ne mogu 

Znaš što 

Jer te volim

Volim kao nikog nikad 

Rđo moja