Nena Miljanović | N. N.

Označavam te N(omen) N(escio)

Neka se ne zna počinilac

I neka ostane tajna

Ko je prognao moje ptice

Jata belih i plavih pesama

Iz pamćenja

Prognao si ih napisane (i mene pročitanu)

Ako nisam sve samo sanjala

Jednom kad sam zaspala izmrzli san

Nad započetom pesmom o poslednjem proleću

Raskravljena nadom

U krošnji martovske breze pod tvojim prozorom

I probudila se

Sa druge strane tvoga jesenjeg jastuka

 

“Brezo moja ” govorio si i grejao me godinama

(Ili sam sama podgrevala javu)

Poverovala sam

I poverovala je započeta pesma i ispisala se sama

Razlistna u sto jednu poemu

Naslovljenu tvojim imenom

Urezao si ga

U korice knjige i moju kožu

I upisao nas u zelena slova o ljubavi

A već smo bili žuti od jeseni života

I ti već odavno bio urezan

U duborez kože druge žene

 

Ne strahuj i ne zebi sad

(Ptice ne znaju za osvetu)

Evo

Stružem ti ime iz naslova

Cepam

Pergament kože i knjigu pesama

Poslednji put te štitim

Iz ljubavi

Označavam te N.N.

Neka se ne zna ko si

Neću da ti se sudi

Za ono za šta ti ne sudim ja:

Voleo si me a već si voleo…