Milan Drašković | Sonet za Vordsvorta

Svetlost rođenog dana spram zlatnih zelenkada,
beskrajno ponavljanje kroz uporna pitanja,
maštanju se predati uz mnoga prisećanja,
sa najdaljeg ostrva strasni zvuk vodopada.

Samotna žetelica pri nemoj naklonosti,
na Vestminsterskom mostu podsmesi sebičnjaka,
na arabljanskom pesku skrovište pustinjaka,
nestrpljiv poput vetra za čudan nalet strasti.

Sa pesmama o Lusi zvezde iznad krovova,
pet leta i pet zima Lusi poput laneta,
teret tajanstvenosti fragment detinjih snova.

Spram blaženog stvorenja divota ovog sveta,
ushita vrtoglavih pesma kad ispunjava,
za tren sjaja u travi Mesec dok obasjava.