Milan Drašković | Sonet za 'samo jednom'

Samo ću jednom, samo jednom da se zaljubim,
dok nam prolaze dani i poneki vozovi,
dok se jednoga leta odmotavaju snovi,
samo ću jednom, samo jednom da se zaljubim.

I samo ću jednom srce svoje da zarobim,
kao ,,Ljubavna priča“ i ,,Jesen u Njujorku“,
zaneseni hodamo po Tašmajdanskom parku,
samo ću jednom srce svoje tad da zarobim.

Pitam se da li je moralo da te izgubim,
onako kako završi većina ljubavi,
a ova neće, neće moći da se zaboravi.

U vreme kad gubim nadu da ima pomoći,
kada obuzme tuga u tako dugoj noći,
molim se zvezdi, mojoj zvezdi – da te prebolim.