Ivan Tumbas | Tvoj sin

U ranu zoru kad se probudim,
sitim se tebe oh’ majko mila,
za tobom tužan najviše žudim,
ti si mi uvik najdraža bila.

Al’ sad te majko crnica krije,
jel’ tebe više u životu nije,
mrtva si tilom a živa dušom svojom,
i još bdiješ nad sinom tvojim.

Godina je da si u hladni grob pala,
za tvoju ljubav još te sin znade,
sića se tebe svoje drage majke,
uzdahe bolne tebi često šalje.

Sad gledim snižno bile ruže,
i drugo rosno mirisno cviće,
na tebe majko nepristalno mislim,
nikad te tvoj sin zaboravit neće...