Kitana Žižić | Jutro

Kad se jutro iskrca iz lošeg sna

Čitav dan mi je nekako hladno,

Sve oko mene neprijateljski strano,

U oku dana ne vidim zraku sunca,

Samo zalutali trag nekadašnjeg sjaja.

U takva jutra ne volimo se Jutro i ja.

Kad se rasanim nakon košmarnih snova

Sjene plešu po zidu s maskama na licu,

Koje mi čitavog dana

Ne ostavljaju ni trenutak predaha od tmine.

Sasvim pouzdano znam da ispod maski

na tim licima vedrine nema

Za ugrijati nemire ozeble duše.

Takvo Jutro ne volim niti ono mene voli.

Kad jutrom se dan kolebljivo budi

Znam da je to jedan od onih dana

Kad ću uzalud čeprkati po blijedim tragovima snova

Tražeći u njima skrivene poruke

Da bih još za dana misterij razriješila.

Dok na jastuk glavu vraćam i ne da mi se ustati,

U prsima me steže bojazan da se nakon i ove noći

Jutro iskrcava iz još jednog lošeg sna.

Opet se nećemo voljeti Jutro i ja.