Irma Đuhera | Jul

Jul. Koliko ga volim, toliko ga i prezirem.
Još par kupanja u bazenu.
U moru.
Još par koktela u zoru.
Par razgovora o planovima.
Par sladoleda u parku.
Par noćnih setnji.
Par uspomena za stvoriti.
I jul je gotov.
Sa lubenica prelazimo na bundeve.
Julske noći su najljepše, ali ne bez tebe. S tobom su bile, ali sada ih ne volim.
Najradije ne bih izašla, jer me sjećaju na tebe. Na nas. Na more. Na period zivota u kojem smo postojali mi, kao zajednica. A ne ti i ja kao individue. Jul mi te odnio. Odnijele mi te ulice našeg, a tuđeg grada. Odnijela mi te svaka pjesma napisana, svaki stih posvećen tebi. Svaki zalazak sunca te iznova odnosi, a ni jedan izlazak te još nije donio.
Ja idalje pišem, gledam zalaske sunca i dočekujem izlaske. Ali tebe nema
Idalje cu da te cekam da mi te donese, jer bez tebe ne zelim dalje
I čekat cu, koliko god budem morala da se opet volimo i grlimo onako kako smo mi umijemo.