odavno
tačnije od prekjuče
ili od prekosutra
(od kad više ne stvaram pesme
i sebe sa tobom u njima)
ne čekam više ništa
ionako
sva moja bolja vremena su iza mene
i neće doći propušteni vozovi
ni ti
s kojim je trebalo proputovati kroz život
do poslednje stanice
i stranice
ne misli da sam prestala da pamtim
i da sam se umorila od osvita i sumraka
vek bih mogla ovako od sećanja
samo da je nadanja ičemu
ali
umorio se život od mene
i prežalio me je
i ja sam njega
u ovom tunelu stvarnosti
bez tračka svetlosti na kraju
i bez izlaza bar u poeziju
kojom se putuje
iz starosti u mladost
kojom putujem
od smrti unazad
tebi
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.