Ta mehka
reč – mati.
Tak tiho
zvoni,
gda štela
bi ti
celi svet dati.
Ni treba
nju zvati,
gda te čuje
navek
tvoja mati.
Pred te
beži
zi smehom,
jočnih joči
od žmehkega
života.
Gda bi htela
se tebi dati
kaj je sama
krasota.
Se lepe
dneve
i mučeće
noći,
gda sozne
su ti joči
i gda ogenj
v srčeko ti
sam od sebe
poskoči.
Mati!
Naj nigdar
zaspati.
Gdo bo
zežgal
luč,
ak ti
dideš
z ovog
sveta
i zi sobom
odneseš
od svog
srca – ključ.
O moja
draga
mati.
Kak je
još navek
lepo
tiho te
zazvati.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.