Mate Milas | Bilo bi dosta

Nestao je zanos, u duhu tiho gasne
Strastven plamen što ga mladost znala
Svako htijenje pod vremenom splasne
Ostanu tek ruševine davnih ideala

Proročkim su glasom govorile ideje
U njima bi vihor svoja gnijezda svio
A sad se vuče korak niz gole aleje
Nikad više onog što si nekad snio

Nemam više riječi koje žarom gore
Od plamenja vrela tek ugarje osta
Iskrzani stijezi ko dronjci se vijore
Potrgat ih treba, treba reći dosta