Ov svet je sena i megla
zemlja bijaše pusta i prazna, tama se prostirala nad bezdanom
i duh božji lebdil je nad vodama.
Svjetlost prozva Bog dan, a tamu prozva noć
i reče neka proklija zemlja zelenilem,
plodite se i množite napunite zemlju i sebe ju podložite.
Na svoju sliku stvori Bog človeka
kronika navek počinje od prvoga doba ovoga sveta.
“Adam i Eva najprva človeka beste stvorena”.
Najte se uzoholiti jer Bog zlo od nas odnosi
zakone je dal svojima.
Bože udostoj se smilovati i ulij nam smionosti.
Bog usliša glas njihov i smilova se nad nevoljom njihovom
Bog komu je mrska nepravda
njegova snaga nije vu mnoštvu niti moć njegova vu silnicama
nego je on Bog poniznih, pomoćnik malenih,
potporanj slabih, vutočište napuštenih
spasitelj očajnih.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.