Željko Bilankov | Naše popodne

 

Rano popodne, 

samo nas 

dvoje,

u miru sobe,

moje i

tvoje.

Divno popodne,

jastuk naš

meki,

zagrljaj sreće

u toploj

deki.

 

Hoću je malo

ukrasti

tebi,

al' ti je brzo

povlačiš

sebi.

Tebi se kralo,

bila si

hitra,

meni na licu

veselje

titra.

 

Onda u trenu

pokrih te

njome,

osjetim usne

na vratu

mome.

Poljupci krenu,

nježnost ih

prati,

jer naša ljubav

ne može

stati!