Mate Milas | Ujo

Di rakija teče, di škije guše

Uz pijanu pismu, di krčmē se duše

Di vrije, di buči, di žesti se, miri

Di bog se i vrag, i žrtve i zviri

Grle i biju u dimu i piću

Tražio je ujo merak i sriću

 

E, ujo, ujo, sanjao si zemlju

Sanjao si bilu ticu

E, ujo, ujo, ljubio si ženu

Želio si dom i dicu

 

A prolazi vrime i zaborava nema

Još ujo čuje di gàlame svati

Pod vikom kavane taj kralj boema

Umrla je duša što u mraku pati

 

E, ujo, ujo, sanjao si zemlju

Širok obor, kuću bilu

E, ujo, ujo, volio si ženu

Svoje sunce, djevu milu

 

Kad osvane zora usrid doma pusta

Kad iz snova prene žeđa gorki usta

Kad zagrme zvuci jauka, granata

Kad slomi se grana, pisma usrid svata

Zaželi se ujo žamora kavana

Zaželi se pića, lažljivi jarana

Zaželi se vike i pijane kavge

Zaželi se pisme, harmonike blage

 

E, ujo, ujo, sanjao si zemlju

Sanjao si bilu ticu

E, ujo, ujo, sanjao si ženu

Sanjao si dom i dicu

*krčmiti – olako trošiti