Sofija je bila predivna.
Spremna da poleti;
premeštajući stvari po sobi
grozničavo je pokušavala
da se iskrade, da se oslobodi
poniznog, ropskog položaja,
groznog, poražavajućeg mraka.
Večno trgujući vremenom u bescenje.
Ali stalno su joj dosađivali,
podsećali stari gradovi,
stara imena, stari rokovi ...
Da nema mesta za nove
zastave, nove grobove.
Dok stari ne promene obeležja.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.