Željko Bajza | Bog poniznih

 

Ov svet je sena i megla

zemlja bijaše pusta i prazna, tama se prostirala nad bezdanom

i duh božji lebdil je nad vodama.

Svjetlost prozva Bog dan, a tamu prozva noć

i reče neka proklija zemlja zelenilem,

plodite se i množite napunite zemlju i sebe ju podložite.

Na svoju sliku stvori Bog človeka

kronika navek počinje od prvoga doba ovoga sveta.

“Adam i Eva najprva človeka beste stvorena”.

Nemojte se uzoholiti, jer Bog zlo od nas odnosi

zakone je dao svojima.

Bože udostoj se smilovati i ulij nam smionosti.

Bog usliša glas njihov i smilova se nad nevoljom  njihovom

Bog komu je mrska nepravda

njegova snaga nije vu mnoštvu niti moć njegova vu silnicama

nego je on Bog poniznih, pomoćnik malenih,

potporanj slabih, vutočište napuštenih

spasitelj očajnih.