Otac se ne boji smrti.
On svaki dan razgovara s Bogom.
Otvori žuljevite dlanove i progovori.
Bog izlije mir na žuljeve i otac se prigne zemlji.
Ona miriše na božje oči, i to je ocu dovoljno za
cijeli dan.
Kad mu nema što reći, popije gutljaj kave i
pogleda u nebo.
Njih dvojica često šetaju ispod čokota vinove
loze i pričaju o najboljem vinu i najsitijem
kruhu.
Ponekad mu otac spomene sina koga je Bog uzeo.
Oči mu bljesnu, i bijes se osjeti pod nogama.
Bog se nasloni na njegovo rame, i zajedno plaču
do noći.
Kad se isplaču, otac mu mahne, i poželi laku
smrt, sebi, i svojima.
Bog mu kaže, nema smrti, samo prekid
razgovora.
Otac zaspe, i sanja kako trči u nebo, a latice
ruže padaju u njegov grob.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.