Božica Jelušić | Put v Hlebine

Put v Hlebine, gdi šuma šušketa;
Hrastov reklec, pisani kaputi!
Veš na drotu, kak jedra napeta:
Tu se naši otpiraju puti!
Fazan z ražnja i šumski vrganji:
To se samo negdi more najti!
Srečni ljudi pri crnoj tiganji,
V Gabajevi gredi, v maloj bajti!
Z močvare se želva nalukava,
Beli labud strese krasno perje,
Farbe cure z žepa i rukava:
Put v Hlebine steza je v bezmerje!
Srečno joko zobalo bu slike,
(Svil'ni rupci v krošnjama se klate).
Prešli bumo polja i vrbike,
Gdi jagnjedi špilaju soldate!
Ivan, Jožek, Dragan, Milček, Mirko,
Drago jato na podravski grudi.
Okičeni z hajdinom i sirkom,
Vezda mirno spiju dobri ljudi.
I još drugi, gizdava družina,
Kojoj para nigda više ne bu.
Put v Hlebine, oprava meglina,
A slikari zvezde su na nebu!
18. studenoga 2019.


Ilustracija: Arhiva autorice