Dejan Ivanović | Kako ko

Kupiše aerodrome,
hale, naše fabrike i luke na popustu; 
Načiniše zemlju gladnu i pustu.

Ali narod voli
da sluša parole razne;
Izlizane floskule, reči prazne!

Plakali bi
ali se smeju,
dok prevrću po smeću, palidrvcima se greju.

Ko su ikone,
koje obožavate?
Ološ što kidiše na ljudski integritet?

Vele, zbunjen sam,
ne znam šta da mislim!
Sve je već viđeno, svi su isti...

Kako razaznati 
u brlogu mulja i blata?
Ko je izdajnik, ko patriota?

Umetnost,
kvalitet?
Kao vladajući establišment.

Opskurni
likovi, preziru civilizaciju
uz duhovnu masturbaciju, pornografiju, aroganciju...

Poštovane
pesnice i pesnici,  
okupljeni na desnici, nenaklonjeni levici.

Politika,
izdaja interesa?
Pravljenja trulih kompromisa.

Imaginarni savezi
bilo kad, sa lažnom braćom il' bilo čime,
orgazam nad idejama veličine;

Opasni,
ljudi tiho razgovaraju.
Sve nekoga hapse i teraju!

Čas napadaju, 
čas nas brane,
truju nas pa nas hrane!  

Upravljanje,
krizama, stečajem,
otpadom, kvalitetom, trgovina uticajem...

Karakter?
Nije jača strana.
Nadimci sinonimi polnih organa.

Sistem
lažni, truli,
budzet sve manji ili ravan nuli;

Izbori,
za sindikat ?
Samo jedan kandidat.

Gde su tu
radnička prava? 
Radi dok ne crkneš, zabadava !   

Ljubav,
sajber prevara
usamljenih žena, dokonih mornara

Ovu,
svakodnevicu tmurnu  prave,
greške prirode i nuspojave!