konji bježe
strgnuli su uzice
konjskim zubima otkinuli se od samostanskih stupova
po klaustrima lome ružmarine u trku
trče po gradu i uskim ulicama
niz skale u kasu
preko fontana u lebdećoj fazi
lome si noge kukove dok padaju
pletu im se
noge mišice grive
žvale u pjeni prskaju
i vole to
nozdrve su im raširene
duboko dišu
razgoni ih dok portale kidaju
vodorige s visina po njima padaju
preživjeli na vrata od kopna izlaze u galopu
jedan preko drugog
izvan zidova
izvan grada i pitaju se
hoće li ikad moći stečaj šovinističkog jezika dočekati
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.