Daria Lisenko | Očima jednog usamljenog

 „Reci mi tko ti je prijatelj pravi“ –
Filozofiraš. Ja zijevam. Već sviće.
„Razmisli dobro s kim sjediš na kavi“ –
Hladno. Mamurluk. Pijane priče.

Drhtiš. Zima je. Samo bretele.
„Ja da mislim? Bolje zapali“.
Ti zatvoriš prozor: „Al neki mi vele,
Da puno toga tvom srcu fali“.

Ja zurim u prostor. Boli me glava.
Mrzim patetične priče u prazno:
„Kad će više ta tvoja kava,
Ajde brže! Jutro je. Kasno.“

Bez razloga ljutim se. Odlično znam,
Da jedino ovdje vidjet me žele –
Kavana na ćošku – moj jedini hram,
Ispovijed subotom, dok gledam bretele.