Iznad polja crvenih makova
vjetar njiše bodljikave žice;
po rubovima blatnih rovova
tumaraju mokre, crne ptice.
Onda povikaše neki ljudi
i zazujaše rojevi pčela;
a jedna sleti njemu na grudi
- bila je tiha, suha i vrela.
I htio je da beskrajno diše,
al' progutao je samo slinu;
srušio se u lokvu od kiše,
i zagrizao krvavu glinu.
Prema nebu zagraktaše ptice;
na zemlji ostadoše krtice
i nijemi makovi crveni.
A glina je istoga okusa,
bila onkraj Amera il' Rusa.
Znaš li to, ratniče zaluđeni?
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.