Slavica Sarkotić | Kad dan obuče pelerinu od tvida

Kad dan obuče
Pelerinu od tvida
A sati se rasperušaju
Kao pero
Iz fazanova repa

Kad dah zamagljen
Zapne u zavjesi
Od organdija
Puta ne nalazeći
I kad u plavoj vazi
Uvene cvijet

Kad breza u dvorištu
Zaboravi ti Dobro jutro reći
Kad večer je daleko
A jutro neumoljivo

Kad dan obuče
Pelerinu od tvida
Naglo ušute grlice
I zajeseni