Slađana Lazić Poljašević | O mili dašci

O mili dašci vi vreli znanci
Na vrhovima prstiju rascvetani
Zar još mirišete zar još odišete
Nabreklim poljanama praznim
Ni grozd više ne miriše
Ni zrno jedno nema da se ubere
Ne zasejana polja ostaše prazna
Rasute grumeni hladne
Kao ruke ove što ne greju dlanove znane

O mili dašci vi vreli znanci
Što prste svoje zabodoste u srce moje
Zar pred kraj vrela daha ubraste
Zar da kidate zar da lomite
Rod što priraste na srce moje
Nekaga još malo
Polegao na grudima neka dane
Idu jeseni duge i hladne
A bez njega mi grudi puste i prazne