Roko Dobra: Sonet o slutnji

znam za svjetlo rubin krvi u kostima ove noći
znam za pticu cvijet sprženi u groznici u plamenu
i za srnu mrtvu nadu što mi ispi do dna oči
pa se mučim i dovijam tražeć zlato u kamenu

al se vraćan osakaćen za plam zdravlja u pepelu
i za divna uskrsnuća na uzvišju tvoje jave
ne dotakoh ja sazviježđe stog sam i sad na raspelu
dok me teške rane peku i puste me noći dave

izmoždeno visi stablo u nedogled sežu muke
a oblaci nakotiše čudo jedno crnih suza
o hoće li crvi ikad rastočene vratit ruke
i hoće li ključar ikad naći ključe ovih uza

čujem more vatru duha u daljini kako tutnji
od iskona ja se jao ostvarujem u zloj slutnji.