Saša Mićković

SONET O SREĆI  

Povešću te krišom u predele skrite,

od pogleda ljudskih, pakosti i zlobe.

Obrisaću suze tvojim licem slite,

i strgnuti s grudi neprebol teskobe!

Bićeš sva u belom, nesaglednom sjaju,

uzavrele krvi, srećnog, pevnog srca.

I znaću po tvome dubnom uzdisaju,

da oporu koru života ti skrca!

Gledaću te kako lako levitiraš,

i kosmičke iskre niz obraze zbiraš!...

Tada će i tuga već postati mrva,

bićeš vanvremena i kristalno čista,

toplozračje draga sred oka zablista,

nadvečni si odraz, lepost i kras prva!

Pariz, 19.02.2015. 07.48 h

U vozu ka Meudon Val Fleury