Branka Smoje | Na babu

              (Njih dvoje)

„Ne mogu vjerovati da si to rekla“, poprilično je glasno govorio bas bariton, mahao rukom i odmahivao glavom.

„Molim, ne razumim te“, čuo se nešto tiši alt duge plavo crvene kose.

„Ma kakav je to bio bezobrazluk“, opet će Bariton,“ Ne mogu doći sebi“.

„Ima mi ko i reći“, Bakrena će malo glasnije. Zamahuje kosom, kao da time daje do znanja da joj je dosta razgovora.

„Stvarno si bila odvratna“, Bariton će s uzdahom, nešto tišim glasom, ali i dalje maše rukom.

„Učila sam od najboljih“, Bakrena će glasnije. Prebacuje kosu na drugu stranu.

„Sarkazam ti stvarno ne pristaje“, Bariton će malo pomirljivije,“ Jel' to imaš PMS?“

 Nema više ruke u zraku.

Zazvoni  mobitel.

„Nemoj se javiti“, naređuje Bariton.

„Moram, zovu me s posla, čude se što kasnim“, ljutito će Bakrena.

„Javi im se poslije, sada pričamo“, i Bariton je sve ljući.

„Ne pričamo, ti me napadaš, a ja nemam blage zašto.

Dolazim za pola sata“, javlja se Bakrena na mobitel. I ljutito ga stavlja na stol.

„Ne napadam te, nego ti govorim. Koji ti je vrag bio jutros“, pita Bariton. Pruža obje ruke prema njoj.

Muk.

„Kako ti mene znaš raspizditi“, Bariton podiže tonalitet. Naglo spusti ruke na stol. Čuje se zveckanje čaša i šalica.

„Ti to meni stalno radiš, jebateled, nikada nisi zadovoljan“, i Bakrena podiže za oktavu. Uzima svoju šalicu kave.

„Ma nemoj mi reći, a čime to, molim te“, Bariton okreće glavu.

„Ej, golubići“, javlja im se Brineta.

„Ajde, popij kavu  s nama“, Bakrena će ljubazno.

„Ma znaš da bih, ali trčim na trening. Nego vidila sam vas jutros. Parite prava happy family.  A mali vam je baš smišan, pravi mali bucko“, Brineta mahne i otrči.

Oboje se pogledaju. Ljutito.

 „Ma koju si je gospu zvala, samo mi je ona sada trebala“, Bariton je sve ljući.

„Tebi danas svako govno smeta“, Bakrena će  u istom tonu.

„A ti stvarno imaš jezičinu. Dobro je meni moja mater govorila“, odmahne Bariton rukom.

„E moga si onda mater oženit, baš bi se dobro slagali vas dvoje“, Bakrena je glasnija. Prebacuje kosu na drugu stranu

„A jebate, ona stvarno tebi nije draga“.

„Nisam ni j a njoj, pa smo kvit“. Kosa opet leti.

„Ma kako si joj to mogla jutros reći ?“, Bariton sklapa oči i odmahuje glavom.

„Ma što sam ja to njoj rekla“, Bakrena u čudu širi ruke.

„Samo sam joj na njeno da nam mali puno jede, rekla da je na babu“.

           (Ona)

Reka mi je jutros da idemo skupa odvesti malog u njegove matere jer da mu triba auto pa da će me bacit na posao.

Svaki put kada je sretnem da mi neku pecetu. Baš se mislim šta će mi jutros brontulat. Lipo će mi započeti dan. Čim smo ušli, rekla mi je  da koliki je malome drob, da mora biti da ga lipo šopam. Odgovorila sam joj da je na babu. Na to me njen sin prstom gurnija u leđa i reka joj je da idemo jer žurimo. Sili smo u auto, i šutili , nije mi se svađalo. Reka je da idemo popit kafu. Da mu triba da smiri živce. A ono, ka meni ne triba smirit živce.

Nismo još ni sili, a već je počeo vikati da ne može virovati da sam to rekla, da koji mi je, da sam bezobrazna i arogantna. I ja sam počela vikati na njega, i rekla sam da sam učila od najboljih, i da je on mene raspizdio, jer uvik šuti kada me njegova mater gadi. Onda me pitao da jel  mi PMS, ka on zna šta je to.

Naišla je susida, pa sam je pozvala na kafu, a  i ona mi je digla tlak, jer da mi je mali puno smišni bucko. Pa dobro, dite dobro jede, e pa šta. Onda je on skroz popizdio, da šta je zovem, da je naporna, da mu samo ona sada triba.

Možda je tu i bija u pravu.

Zatim  sam i ja popizdila kada mi je naglasija da mu je dobro mater govorila da imam veliku jezičinu. E onda sam mu rekla da je triba nju oženit. A najviše mi ide na živce kada odmahuje glavom, pari da sam debilana.

I prisila mi je kafa.