Željko Perović | Kameni ljudi

Lutam u želji da pronađem tebe,

Možda ni sada ja ne znam te pute,

Kuda bi čovjek treb'o da krene,

Da vidi, da čuje kamene ljude.

Tražiti nešto to teško i nije

Kad ono što tražiš ne okrene leđa,

Vidim te tamo sa pijeskom se igraš,

U zavjesi magle kud se šetaš.

Nemoć me bije a glas mi se gubi,

Lebdim nad svodom našega htijenja,

Pogledah preko a kamen se ruši

I pijesak je nest'o a tebe nema!