Sepovsod… povdož sveta i nesveta – titralo bo sejednako sedefasto listje vu brezama ok(r)uženim
pepeljastim prostorom, prenadraženim vremenom; preosjetljivim savestimi, ravnodušnim bogima –
nečujno promičuči
večito posrčuči
zastajuči
poniruči
bez deha, bez deha,
ah – bez deha!!!
Popot norih mrežastih valov na jezercu beščutnosti…
Gde so?
Reči – gde so??? -
tvoje črne i
črljive kosti
KOJE KOSTI???
Posrebreni prah so…
trpna, Zemljo -
bez radosti…
ŠIFRA: KUKURUŽNJAK88
Kolumne
|
Jelena Hrvoj |
Martina Sviben |
Mirjana Mrkela |
Aleksandar Horvat |
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.