Ivan Tumbas | Badnje veče

Zemlja se snigom zavila,
i zvizdice sjaje,
srebrnaste niti tiho,
u mraku titraju,
baš u očima dice male.

Srce mi u salašu rosi,
tebi falu piva,
Isusu srca čista,
ko’ kap rose,
na usnama,
osmih blagi.

Sa crkvenog torana,
zvono odjekuju,
tišinu dira,
čeljad poziva,
na zahfalu nama,
od Svevišnjeg dragog.

Ti si milostiv,
udili nam radost,
a mi ponizni,
tebe ljubimo.

Hostijo,
primam tebe,
tilo našeg dragog,
koje srcu radosti dili,
da u ovoj noći i ja
radostan budem…