Nena Miljanović |Dugo putovanje u noć

Ne

Ne putujem ja nigde noćas

Vidite da nemam prtljag

Ništa ne odnosim (kao što nisam ni donela)

Prosto

Učinilo mi se zgodno da ovo ovako naslovim

Zbog ideje o odloženom samoubistvu

Iz istoimene drame Judžina O’ Nila

Uzmimo da mi se sedi na ovom imaginarnom peronu

Zbog iluzije da nekog čekam

I ne povezujte me ni sa Karenjinom

Nemam nameru da se bacim pod voz

Da nameravam da se ubijem

Izabrala bih tiši i elegantniji način

Na kraju krajeva

Ne tiče vas se zašto naizmenično pevam i plačem

Možda sam konačno umrla i sebi kao njemu

I radujem se i tugujem od olakšanja...

...Ili sam zamislila da sam Elektra

I nadam se

Da ću do jutra postati jedna od Vlašića

I kao zvezda repatica juriti nebom

Do mrtve tačke od koje vreme teče unazad

I ukrštaju se njegova i moja prošlost

Možda stignem voz koji sam propustila

Sudbina poezija ili neka druga izmišljotina

Možda priskoči u pomoć i odgovori me od umiranja

Možda čak i odložim odlazak…

U svakom slučaju i da odlazim

Ovo je samo moje dugo putovanje u sebe

Bez vas vi moji gorki i slatki stihovi

Ne pokušavajte da me odgovorite ili nagovorite

Pustite samo da istekne noć

Da izbledim sa Vlašićima

Nad Zemljom prugama i životima

Konačno ukrštenim

Ili raskrštenim