Slava Rosandić | O, kišo!

zgusnut 

zrak je - 

malaksao

nijem

ukočen

utrnut – 

i sve što živuće je

zagrcne se… zgroženo

ne diše…

Zgranu

tad se 

tla i svodovlja

osupnu se

zapanje - 

zatečeni

zasopljeni

jer ni čuh…

ni vibrant; timbar šapta; drhat eha – ne okrznu muklost, utihu, utihu… 

nepomičnih kapi

zastalih u raskolu

poluneba - poluzemlja – 

SAMO

tmastim opojem 

maslačci;

purpur-jorgovani

guše 

omamljeni 

obamrli

poluživot.