Dominik Tomić | Obmana

 

Misliš – ljubiš,

i da je lako,

od sebe da dolazi,

da se živi,

svakodnevno,

baš, eto, tako.

Pretanka je granica,

i često se prijeđe,

i prebrzo minu

onaj iskonski žar,

i gasne i gasne

svih dana, ljeta,

a kad splasne

što li ostaje

neg' stareži jar

i onaj zov

iz mladosti:

„Oh, da bar!“