Setiš li se one čudne kiše
Spojilo se nebo sa zemljom
Padale su nebeske prašine te večeri
Želim opet da te uspavam kišom
Onom istom kišom koja je ludela nad nama
Onim gromovima koji su tukli kao radnici na pruzi
Nemilosrdno
Kao da poslednji put dolaze i odlaze
Kiša pada a ja želim da te uspavam kišom
Onom istom kišom koja je otvorila nebo
Kada si zatvorio jedno poglavlje u nama
A ja otvorila sva vrata samo za tebe
Oluje su tresle lim na kući u staroj ulici
I samo se čula kiša kako lupa po olucima
Dok se nebo sastavljalo sa tlom
Ja sam se sastavljala s tobom
Ne želeći da ikad odeš
Da nestaneš
Morao si , kažeš
Pa idi
Vratićeš se kad kiše budu još jače lupale po tvom srcu
Imaš ga , znam
Iako kažeš da si kamen koji hladi
Kamen koji steže
Imaš ga
Najveće koje poznajem
Najlepše koje sam osetila
Kiša steže obruč oko moje glave
Grane se lome na sve strane
Gledam te pravo u oči
Skrećeš pogled jer znaš šta hoću da kažem
Prećutaću
Ovaj put neću reći
Slušaću kišnu uspavanku koja me tako miluje po obrazu
Sama sam
Nema te
Čekaću te po kiši
Ovoj-onoj
Nekoj
Neka će sigurno doći i dovesti te u moj zagrljaj
Sada spavam
Želim da sanjam kišnu noć
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.