U strahu od života i kazni za grehe
Koje počinih u neznanju i znanju
Povređujući druge i sebe ljubavima i neljubavima
Za otkup i oprost
Okretoh se svetačkim ikonama u verskim zdanjima
I udvorički ljubljah mrtve slike
I ljudsku zamisao o Bogu u njima
Strašnog u svojoj moći uslovljavanja
Postoji Višnji vikah preglasno
Vikah očajna da čujem samu sebe i On da me čuje
I da mi poveruje(m)
Da se može voleti svoj strah
I da sam vernica
Užasnuta strahom od smrti
Pred slikom živahnog zelenog prolećnog lišća što beživotno i žuto pada s jeseni
Poražena istinom o istovetnosti kraja svega i svih na dobroj i lepoj zemlji
Neutešena bajkom o besmrti na neznanom nebu
U nemoćnom negodovanju i žalu za znanim životom viknuh u sebi
Tiho da ni ja ne čujem:
Ne postoji Bog
Ni vernik ni nevernik
Travka
List
Odoh
I ne poneh ništa sem nedoumicu
I sumnju u nadu
I tugu
Tugu
Tugu...
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.